Hoćemo li se mi družiti i poslije ovoga?

Dvadesetdevetogodišnja Dajana, volonterka Udruženja građana Cezar iz Srpca, gotovo na svakom druženju od svog mlađeg brata čuje: Do kada traje ovo? Hoćemo li se nastaviti družiti? Hoćemo li se družiti i poslije ovoga?

„Družimo se mi često, ali bih ja volio da to bude duže. Prođe nam dok puknemo prstima“, rekao nam je dječak.

U budućnosti imaju u planu još mnogo aktivnosti tokom druženja. No, ovaj bi mlađi brat volio otići na bazen.

„Ako bude finog vremena, do kraja projekta, otići ćemo“, kaže Dajana.
A dječak uzvraća: „A možemo se družiti i poslije projekta! Je li moguće da se projekat nastavi?“
Izršna direktorica Fondacije podijelila je sa njim svoje iskustvo: „Naravno da je moguće. Ja sam se sa svojom djevojčicom družila tri godine, a i danas smo u kontaktu.“
„Ja sam njemu rekla, i ako se ne nastavi, mi ćemo svakako ostati u kontaktu i družiti se.“, naglasila je ova starija sestra.

Najdraža zajednička uspomena im je na druženje tokom kog su igrali stoni tenis, a u toku pauze, crtali na tabli – starija sestra plažu, a mlađi brat životinju. Inače mnogo voli crtati, a pored likovnog, u školi voli biologiju i geografiju. Otkrio nam je da je od starije sestra naučio učiti; mada je odličan učenik, kada malo popusti u školi, ona mu je velika podrška.

Ovaj se par od samog početka slaže, budući da su vrlo slični. Kada bi opisivali svoj odnos životinjom, to bi bila mačka, zato što je umiljata. A, kada je riječ o pjesmi koja ih opisuje, Dajana nam je čak i otpjevala:

"Kad sam mali bio
ja dugo nisam shvatao
šta je ljubav to
tata mi je rekao na to

Ljubav je kad se neko voli
ljubav je kad te neko voli
ljubav je kad mama voli tatu,
kad seka voli batu."

Zajedničko vrijeme provode u šetnji, jedeći kolače, u teretani ili u kinu. Često se zajedno smiju, budući da Dajanin mlađi brat voli pričati viceve i mnogo ih i zna. Od grupnih druženja izdvajaju izlet u Banjaluku u kino i to baš na dječakov rođendan. Starija sestra mu je pripremila poklon, to mu i otkrila, no kada su iznijeli tortu, ovaj mlađi brat u početku nije shvatio da je proslava povodom njegovog rođendana. Kaže da mu je to bilo veliko iznenađenje, posebno s obzirom na to da su prisustvovala sva djeca sa svojim volonterima.

„Lijepo je vidjeti sreću u njegovim očima!“, s osmijehom je dodala Dajana.

Tekst pripremile:
Ivana Radić, izvršna direktorica
Iman Muratović, asistentica za odnose s javnošću
Fondacija za podršku i razvoj mentorskih programa Stariji brat, starija sestra